"Da capo" nije samo film o Mehti: Jelena Milašinović o velikom maestru, putovanju u Indiju i dokumentarcu
Dokumentarac "Da capo: Zubin Mehta i Beogradska filharmonija" autora Borisa Miljkovića i u produkciji Beogradske filharmonije biće ekskluzivno prikazan u sredu, 31. decembra, od 19.15 na drugom program RTS. Uoči velikog događaja - turneje Beogradske filharmonije u Indiji povodom proslave Mehtinog 90. rođendana, gde će ovaj film imati svoju međunarodnu premijeru, domaća publika će imati jedinstvenu priliku da ga pogleda u novogodišnoj noći. Producent ovog ostvarenja Jelena Medaković govori za Kurir kako je nastala ova jedinstvena priča.
Kako je nastala ideja za dokumentarni film "Da capo: Zubin Mehta i Beogradska filharmonija"?
- Kao dugogodišnja PR menadžerka Beogradske filharmonije, imala sam tu sreću i privilegiju da mnogo puta sarađujem sa velikim Zubinom Mehtom. On je rado izlazio u susret svim aktivnostima koje prate koncerte, uključujući i one za medije. Tako je Beogradska filharmonija stekla bogatu arhivu koja dokumentuje naše zajedničke koncerte kroz decenije prijateljstva. Međutim, uoči njegovih koncerata sa orkestrom u Beogradu oktobra 2024. godine, došla sam do saznanja da nam nedostaje onaj kapitalni materijal koji obuhvata priču od početka i sažima taj dragoceni istorijski kontinuitet koji Beogradska filharmonija ima sa Mehtom. Ne samo to, u domaćoj javnosti je poznato jezgro ovog prijateljstva - naš orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti davne 1958. godine pružio prvu profesionalnu šansu i on to nikada nije zaboravio. Međutim, u internacionalnom kontekstu to nije toliko poznata činjenica, što je razumljivo s obzirom na to koliko je njegova karijera velika, zanimljiva i bogata.
Kako je bilo kad je Mehta poslednji put bio u Beogradu
Tako se rodila ideja za dokumentarni film, a u razmišljanju ko bi mogao da ga režira, vrlo brzo sam došla do Borisa Miljkovića. Ne samo zato što je on autor sjajnih i važnih dokumentarnih materijala već zato što je Bota i sam umetnik. Nema boljeg ni tačnijeg pristupa nego kad se jedan umetnik divi drugom. Kako se sve dešavalo dosta brzo, od ideje do samog planiranja, u rekordnom su se roku odazvale kompanije koje su pomogle realizaciju ovog materijala. Na tome sam izuzetno zahvalna Erste banci, Informatici, Valjaonici bakra Sevojno, Privrednoj komori Srbije i Erste lizingu.
Koja je centralna tema filma - da li je to prijateljstvo, muzika, istorija saradnje ili...?
- Suština je vezana za Beogradsku filharmoniju i čvrstu prijateljsku, ali i profesionalnu vezu koju Mehta ima sa ovim orkestrom. Ali, s obzirom na to da film prati pripremu dva koncerta koje je održao sa orkestrom na Kolarcu 11. i 12. oktobra 2024. godine, film pokazuje način na koji veliki maestro promišlja muziku. Na poseban način otkriva njegovu definiciju uloge dirigenta, uz Mehtin osvrt na najvažnije tačke svoje karijeri. Međutim, meta tema ovog filma je muzika. Publika ima priliku da izbliza, gotovo voajerski (kako to Bota savršeno ume), vidi i čuje kako je Mehta oblikuje i stvara, od radnih proba do izvođenja na sceni.
Možete li podeliti kako je tekao proces snimanja tokom Mehtinog boravka u Beogradu u oktobru 2024? Da li su bili određeni ključni trenuci koje ste hteli da zabeležite?
- Vrlo je važno reći da je planiranje ovog materijala bilo vođeno najpre poštovanjem prema maestrovim godinama i poverenju koje daje timu Beogradske filharmonije. Pored toga što je bio ozvučen za vreme radnih proba, u razumevanju njegove želje da svoju energiju svesno čuva za stvaranje muzike, prezahvalni smo što nam je podario dodatno vreme uoči koncerata sa orkestrom za duboki intervju koji je Boris Miljković vodio sa njim u filharmonijskoj sali. Tako smo se i odlučili da Mehta bude jedini narator ove priče, kao njen glavni i jedini izvor. Jer, ovo nije samo film o njemu, hteli smo da napravimo film o Beogradskoj filharmoniji iz njega samog. Pored toga što su kamere pratile rad na probama i same koncerte, Miljković je uspeo da, uz ekonomično planiranje vremena i resursa, izvuče maksimum iz razgovora koji je vodio sa Mehtom uz pažljivo pripremljeni scenario i ambijent u kome je sniman. U estetskom smislu dobili smo sjajan kontrast, na kojem počiva ceo film. S jedne strane, to je bleštavilo koncertne scene koju Mehta muzikom oživljava sa orkestrom, a s druge je intimna ispovest i razmišljanje velikog maestra u zatamnjenom prostoru, dok njegove misli svetle jače od reflektora i obasjavaju ceo prostor.
Da li je maestro pogledao film ili će to biti njemu poklon za rođendan?
- Mehta nam je od samog početka dao svoje poverenje povodom ovog filma, što smatram najvećim blagoslovom, kapitalom, ali i velikom odgovornošću. Iako on to nije zahtevao, poslali smo mu film na uvid i on je dao zeleno svetlo za prikazivanje. Međutim, nešto mi je govorilo da ne žurim i sačekam pravu priliku za prikazivanje, u želji da to vežem za neki naš naredni zajednički događaj. Ispostavilo se da me intuicija nije prevarila i, čim nam se ukazala ova senzacionalna prilika i poziv Beogradskoj filharmoniji da nastupi sa Mehtom u Mumbaju povodom njegovog 90. rođendana, predložila sam domaćinima ideju za prikazivanje filma, koju su prihvatili sa oduševljenjem. Nema boljeg mesta da se on prikaže i priča ispriča od početka (kao što je to i naziv filma) nego od Mehtinog rodnog Mumbaja! Dok smo pratili jednu od njegovih proba sa orkestrom za vreme snimanja filma i uživali u načinu na koji stvara muziku, Mehta je u određenom momentu zaustavio orkestar i rekao: "Da capo!" U pitanju je muzički izraz koji znači "od početka". U tom momentu sam se okrenula ka Borisu i rekla: "Imamo naziv filma!" Jer priča o Mehti i Beogradskoj filharmoniji je ona koja počinje od samog početka, kao i naša ljubav svaki put kad se sastanemo.